Svetleća brda

Памтим 15. 4. '79. да су птице ненормално пјевале од раног јутра...од саме зоре. испред прозора собе имала је велика трешња и сјећам се да су птице скакутале са гране на грану...па са једног дрвета летјеле до другог.... Мени као дјетету је то тада било смијешно и забавно све до 07: 19 сати када се прво чуо потмули хук па почела земља да се тресе ! Јао...не дај Боже ником тако нешто. Неуобичајени цвркут птица, који ми је заувјек некако остао урезан у памћењу! И годинама касније сам размишљала како ипак птице и друге животиње имају неко чуло нејасно и недокучиво људима.....

И након 20-ак дана, а већ је био мај мјесец у току ноћи су се опет птице чуле....мајка мене и брата разбуди, натјера нас да се обучемо и тако смо ноћ провели на ливади под отвореним небом....ишчекујући ко зна који по реду земљотрес. И одрасли а и ми дјеца били смо под сталном тензијом и ишчекивањем новог следећег удара....Некада и само то ишчекивање је било више стресно него када тресе....А нама дјеци је то све било и страх и забава, јер ако би видјели да се старији плаше и осјетили њихову панику и нама дјеци би исто тако било понашање. Е да....сјећам се да су одрасли тада обраћали и већу пажњу на понашање мрава: када би ужурбано излазили у колони из мравињака тај дан или следећи био је нови земљотрес....Значи треба пратити природу и животиње јер су они непогрешиви.....